Вријеме се губи, пролази, тече, ко јато птица нестаје у магли, јутром нас огријева зрак сунца нови, док прошлост тихо заспива у тами. Шта је све било више не памтим, борим се само за живот голи, обавеза нових талас ме дави, да ли ће преживјети ти моји снови? Куда сам кренуо, а гдје ћу стићи? […]
Тамара, да ли си икада маштала, и да ли си сањала да будем твој? Да ниси сазнала за моје очи, да ли би другог тражила по лику мом? У ноћи овој кад жути мјесец, свејтлост расипа и на дом твој, знај да један човјек за тобом чезне, глава му пуна имена твог. Само га воли ко он тебе, и жели му добро ко теби он, у погледу његовом пронађи себе, у души његовој за тебе дом. У сусрету са њим весела буди, искрен му осмијех пружи ко знак јер његова глава што за тобом луди жели да будете вјечно заљубљен пар.
Покрај Босне воде хладне, шетали смо загрљени, дук сунашце мије вале, мирис твоје косе бајне, вјетар тихо разноси. Ниси ми рекла колико ме волиш, да сам на свијету једини, али твоје паметне малене окице плаве, све су говориле и све знале. Дивни тренуци проведени с тобом, у мадности осташе да мирно спе, И у тренуцима […]
Када будеш отишла од мене, у мени ће остати само прашњаве сјене, наше љубави, колико смо се вољели. Ни поздрава од мене ти нећеш чути, ни тихи јецај кад срце задрхти, ја нећу пустити из својих груди, и тај ожиљак, носит ћу, скривен, све до смрти. Вријеме нам нове путеве нуди, и свако ће морати […]
Поред морана на оштрој стијени лежи тај градстари и нијеми,као мудри старац ћути и гледи,крајолик пусти и сиједи,тај крш голи,тај камен бијели. Пржи га сунце,шибају вали,ни бура није нањеговој страни,љетна спаринагуши га и дави,а за то нико не мари. Колико је људи примио у себе,приглилио их чврстоу своја њедра,пушта их напољеу времена ведра,крије их у себи када […]
Драга моја сестро,срце моје драго,колико те самодуша моја љуби,све то тако чисто,помало нестварно,чиста љубав то је,која те сву грли. Како је дивнобити твој брат,о како је дивнода то само знаш,како је дивно,сјећати се себе,кад сам био мали,а ти чувала ме. Много је данапрошло од тада,сад као одраслисјећамо се тога.Са тобом увијекмогу да подијелим,све своје тајне,маштања и снове,које […]
Како да опишем, колико вас волим, како да ријечима искажем то. У пустој зори о вама мислим, мислим о вама и када је тама и кад напољу вије снијег, мислим о вама и када је моја душа сама, мислим о вама моји најмилији. Сваког дана пратим сваки ваш корак, моја душа над вама лебди. Грлим […]
Под ведрим небом, сумраком ношен, жар љетњег сунца губи се крадом, плес жарког вјетра игром је вођен, тамнима у ноћ свјежину испушта дахом. По који свитац, у ноћи плови, лакоћом лета оставља траг, лепршт фазана надамном звони, са неба пера вијугав је пад. Одјек тишине свуда се ори, мириса цвјетних ваздухом је лет, очима срне […]
Перо у руци поруку пише, својствену себи и уму свом. Поруку пише, очима гледи бол сузе тешке у оку твом твом. У твоме дому, свјежина дише и мјесец мисли на тебе сад’, грије ти бедра, косу ти њише, и тијелом својим прави ти хлад. Шта да ти кажем, а што већ не знаш, шта ти […]
Кажу ми ко си ако будеш хтијела, ти си пуста зора мога сновиђења. Мала си жеља многих неможеља, слијепих и тупих од самог рођења, а круна древна мојих усхићења. Чекам те дуго, сањам о теби, украс си младости препуне жеља, погледом храбрим знамо за друго и тако живимо још од рођења. Како су дани мицали […]